Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć D A N S E      M A C A B R E Sve  bliži  zvuk  koraka. Mesečev  pogled  na  munjeviti  stilet. Hropac  u  mračnom  prolazu. Krv  što  gasi  žeđ  kamena. Priča  za  prvu  stranu  novina. Mada  ima  dosta  do  jutra. Ta  senka  crnja  od  olujne  noći... Da  li  to  ti  -  Fantomase  - plešeš  po  krovovima  Pariza?!

M I L A N      D R A Š K O V I Ć P A N D O R I N A      U L I C A Lepa  je  moja  ulica  -  označena  brojem  666 na  velikoj  mapi  džungla-lavirinta  -  ne  može da  se  promaši.  Nikada  ista,  stalno  menja izgled,  glavni  dekor  su  njeni  stanovnici. Pa,  momče-biberče,  ako  večeras  kreneš mojom  ulicom,  čeka  te  uzbudljiv  šou! Gospodar  trošne  palate,  elegantni  bledi grof,  okružen  svojom  svitom,  diže  čašu s  crvenim  pićem  i  poziva  te  da  nazdravite! U  sledećem  prolazu,  iz  mraka  i  memle, zombi  te  zove  i  pita  imaš  li  rebro  viška! Tu  negde  je  i  trapavi  Frankenštajn, željan  druženja! Pripazi  se  Fredi  Krugera,  dripca  sa  otrcanim šeširom  i  blistavim  sečivima  kao  produžecima prstiju  -  taj  će  hteti  da  te  na  suvo  obrije! Klovn  Penivajz  će  pak  hteti  da  te  odvuče u  svoje  carstvo,  u  smradnu  kloaku! Ne  bi  trebalo  propustiti  kongres  doktora: Džekil,  Mabuze,  Kaligari,  Moro,  Mirakle...

M I L A N     D R A Š K O V I Ć Z L O D U H      U      D U B R A V I On  dolazi. Iz  mraka. Iz  srca  tame. Rođen  sa  mrtvima. Širi  miris  crnog  lotosa. Priziva  sećanja  na  crna  kraljevstva. Dolazi. S  one  strane  srebrnog  neba. Stazom  intriga. Da  oskrnavi  rajsku  dubravu. Da  pokori  poslednju citadelu. Stupa  zloduh. Dolazi.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć P R E L U D I J U M      Z A      H O R O R Dobrodošli  u  moj  dvorac,  lepa  gospo, dvorac  stoletne  memle,  podgojenih paukova  i  usamljenih  niša  koje  i gavran  zaobilazi.  Ovde  je  ipak  ugodno, dok  napolju  nailazi  gadna  oluja. Ako  vam  je  hladno  -  ogrnite pelerinu  od  kvalitetne  paučine. Ako  ste  žedni  -  sečem  vene  i  nudim   gutljaj  krvi  svoje,  sveže  poput mirisa  mistične  crne  ruže. Ovde  ste  na  sigurnom,  moja  gospo, to  vam  govori  čovek  sa  podosta  iskustva. Pitate  se  koliko  mi  je  leta.  Pa,  negde između  650  i  700.  Tačan  broj  bi  mogao da  vas  uznemiri,  a  to  ne  želim   jer  ste  moja  draga  gošća, odsad  pa  do  večnosti. Da,  imamo  sve  vreme  ovog  sveta. Poslušajmo  opojno  vrištanje  vetra u  ovoj  noći  našeg  poznanstva. Divna  noć  za  vrištanje,  zar  ne?