Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć C R N I      M O Z A I K Kult  obaveza,  jačih  od  zaborava, za  onog  koji  podvig  želi  postići  - dok  otključava  vrata  sa  devet  brava, zver  da  nahrani  -  zver  kojoj  mora  prići. U  ogledalu  -  sva  Meduzina  lica, đavolji  triler  tih  iluminacija, vrtoglavica  spiralnih  stepenica, zlatnom  jabukom  omađijana  zmija. Morskih  sirena  pretihe  tugovanke dok  vatra  greje  Abrahamova  krila  - kiša  i  vetar,  krik  nasred  crne  vode. Duše  sluđene  što  čeznu  da  pohode kralja  lutkara  i  sile  iza  senke, stoje  na  steni  -  nadomak  ništavila.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć C R N A      P E S M A Podzemni  vetar. Pesma  što  traži  glavu, pepeo  princa. Kaskada  jada  - dok  su  mrtvi  pevali sred  noćnog  mora. Prošlost  je  sada  trava  što  je  pevala u  kriku  zore.