Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć T A M N I      S N I      P R E D      P R O Z O R O M Dok   očekuješ   tamne  sne  pred   prozorom, zenicu  zore,  zlo  što  se  vešto  skriva, jezna  kiša  niz   prozorsko  staklo  sliva se  spirajući  lišće  nošeno  vetrom. Slepi  provalnik,  leva  ruka  ponoći, da  ne  postoji  sutra  pravedni  krive tugu  plavog   sna  -  kad   stihovi  ožive podzemnu  pesmu  u  plahovitoj   noći. Čuj   poslednji  stih   omekšalih   kostiju sada  kada  si  prepušten   zloj   sudbini, tako  izložen  -  razapet  u  praznini. Hladni  zagrljaj   mesečevih   prstiju, prozor   za  let,  zid   tame  što  se  uzdiže kad   javi  se  taj   zov,  sve  bliže,  sve  bliže...

M I L A N      D R A Š K O V I Ć N A      K R A J U Onda  kad   multiverzum   slegne  ramenima I   kad   se  ubrza  orbita  teleporta Znaj   da  nema  bezbednog   mesta Očajanje  ne  sedi  više  na  klupi Iskušenje  oka  iza  vazduha Ravnodušnost  na  steni More   izgubljenog   vremena Na  kraju   spuštanje   u   akvarijum Gospodski   je   umreti   kao   gospodin

M I L A N      D R A Š K O V I Ć U      S N U      D I L A N A      D O G A Aleja  spomenika,  cveća  grobljanskog   zadah... Postoji  takvo  mesto  za  ples   neizvesnosti, svetiljkom    kroz   zlu  šumu  gde  vladaju  insekti sisaljki  punih   krvi  -  a  beg   tvoj  uzaludan. Šifrom   ,,Ozimandias"   začarani  zlodusi, zemlja  krilatih   ljudi,  argonaut   sa  zvezda. Kraste  na  kolenima  duše  što  se  ne  preda  - posvud   zeleni  pesak,  aloje  i  kaktusi. Klub   ,,Lobanja  i  kosti"   uz   kandže  i  čeljusti  - sni  samotni  jednorog  izložen   zlim  očima, u  žutim   kaputima  sva  zatrovana  pisma. Sred  iznurene  zore,  čudne  opčinjenosti. Poslednji  sati  straha  devojke  iz  izloga, masakri   Kožnog   lica  u  snu   Dilana   Doga.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć S E N K E Kavez   za  senku. Tu,  nedaleko  od   nas, vulkan   što  muči. Stopljen  sa  horizontom, usred   crne  svetlosti. Srebrne  igle sred   fantazmagorije u  plesu  senki. Zapretena  istina s  one  strane  dekora. Okrutna  okna. Agenti  donjeg   sveta. Poljubac   senke. Cveće  apokalipse za  ples   čeličnih   zmija. Ponad   ponora nostalgični  pogledi čuvara  senki. Zagledani  u  tminu, u  provaliju  snova. Ljudi  bez   senki, skriveni  u  pejzažu među  ružama. Zlo  što  se  vešto  skriva, zlo  što  se  sad   prikrada. Đavolji  triler, pejzaž   u  lavirintu tamnih   maslina. Senke  što  se  vraćaju u  svom   crnom   oklopu.