Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć P E S M A     B O G I N J E     K A L I Hod  sredinom  bezdana  -  tamo  gde  trule  mrtvi, drevnih  ratova  zapis,  strelaca  drevnih  četa. Pravi  lift  za  ludilo,  prizori  mrtvog  sveta u  monstrumovom  umu  -  opusteli  vrtovi. Pesma  boginje  Kali,  svet  unutar  kupole, svirač  na  zlatnoj  fruli  kroz  dodirnuto  vreme. Glasovi  usred  tame  znaju  ime  poeme, anđeo  pun  pustoši  -  teror  sred  metropole. Na  pijačnim  tezgama  -  tovar  trulih  bresaka. Otvaranje  izložbe,  poziv  da  probaš  hašiš. Šta  ako  se  zaljubiš?  Grad  gde  prvi  put  patiš. Znak  grimiznog  ožiljka,  red  visokih  dimnjaka. Slediš  trag  petokrake  -  karma  koja  te  prati, očiju  njenih  ponor.  Čuj  melodiju  smrti!

M I L A N      D R A Š K O V I Ć U K L E T A      K U Ć A Predosećaj  zla  ulicom  vetrovitom, otrovna  magla,  slep  prozor  u  predgrađu, kuća  što  tone  dva  koraka  između  - zvuči  zlokobno  svet  spojen  sa  ponorom. U  srcu  vetra  ožiljak  da  zaraste, da  spreči  poraz.  Postoje  takva  mesta, potajne  mržnje  duž  granice  dva  sveta, ujed  anđela  tad  kad  mrtvi  se  vrate. Crna  aura  senke  sred  stepeništa, potajni  gresi  dekadentnog  proleća, poslednji  sati  kada  zadrhti  sveća. Zadah  truleži  konačnog  odredišta  - kroz  grlić  noći  čuješ  napev  vatreni odbeglih  tajni  svih  demona  u  meni.