Horor poezija Orfej

M I L A N       D R A  Š K O V I Ć P O T O N U Ć E Unutrašnji   Bog,  uzdah  pred  ogledalom, drhtavih  krila  krik  usred  gorke  vode, ples  lažljivaca  što  hoće  da  pohode darove  vatre  beživotnom  obalom. Kad  se  istakne  crn  steg  za  brod  što  tone, dođe  trenutak  za  snove  u  tamnici  - izložbu  ptica  na  vrletnoj  litici, igru  delfina  sred  neprozirne  pene. Zov  ljubavnika  zapletenih  u  granju, pesma  anđela  u  tom  krilatom  hramu, dok  te  opija  gorki  med  te  ljubavi. Pun  ožiljaka,  sav  u  tamnom  smirenju, u  kući  senki  utonućeš  u  čamu, dana  devetog  -  kad  voda  sve  poplavi.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć T A J N I      S V E T O V I Čudna  knjižara sa  druge  strane  mosta. Tajni  svetovi, za  gnusne  simbioze u  čeljustima  tame. Konačni  poraz kad  pristigne  knežev  gnev. Niz  slap  na  pust  hrid, poslednji  alhemičar u  senci  giljotine. Vreme  gromova, hermelin  sav  u  krvi, dani  u  nizu. Najavljujući  pustoš, nastupa  polarna  noć.  

M I L A N      D R A Š K O V I Ć P L E S      N A D      B E Z D A N O M Plavi  zidovi, stvarnost  satkana  od  sna, ples  u  praznini. Sred  svetlucavih  senki, ples  cara  opsenara. Štule  što  plešu, daljine  što  nas  plaše. U  senci  slika, nevidljivi  gradovi zaboravljene  zemlje. Bez  Arijadne, zapleteni  u  vetru. Zelene  suze, žaoka  škorpiona i  tama  nad  bezdanom. Strah  sred  klepsidre. Poslednja  raskrsnica. Kreštanje  vrana, ples  kostura  sred  gaja, dok  visiš  nad  bezdanom.