Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć T K A Č Pokret  tišine, pauk  što  tka  u  tmini, opasno  blizu. Esej  o  čežnji: pauk  što  tka  u  tmini, željan  uspeha. Što  tka  u  tmini žicu  ponad  ponora, žar  nesanice. Poslednja  nada: žica  ponad  ponora, kad  se  primiri.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć T A M N I      K A R N E V A L Odjekuju  zvuci  roga. Ne  dirajte   Anubisova  vrata! Vrata  njegovog  lica,  svetiljke  njegovih  usta. Terarijum  za  guju  sna. Divlje  seme. Razmrskano  kao  stakleni  goblen. Gospodari  kruga, ne  zovite  Čoveka  koji  voli  Morloke, ostavite  Mornara  na  moru  sudbine, klonite  se  Pacova  od  nerđajućeg  čelika, zaobiđite  Rezervat  goblina. Grli  me  leva  ruka  tame. Nemam  usta,  a  moram  da  vrištim. Daleko  od  kolevke, plešu  senke. Počinje   Tamni  karneval, tačno  u  ponoć kod   Zdenca   Duša

M I L A N      D R A Š K O V I Ć S T A Z E U   vrtu  sa  stazama  što  se  račvaju Piramida  mrava  se  primakla Do  košnica  modrih  pčela U   jezeru  tamnom  kao  misao Sirene  pevaju  o  ubistvu Dragulji  su  okupani  krvlju  jastoga U   susretu  na  uzavrelom  pristaništu U   danu  kad  krvnik  ne  radi U   Kući  ukrštenih   sudbina