Horor poezija Orfej

M I L A N      D R A Š K O V I Ć A P O K A L I P S A Paleći  krila  ritual  opčinjenih toj  ptici  daje  sudbinski  put  u  reči, u  duši  oblak  noć  uoči  Svih  svetih, suncu  na  poklon  kutija  koja  zrači. Svlačenje  jutra  na  vrhuncu  beznađa, do  crnih  zvezda  preslikani  predeli: kraj  mutnih  reka  katarke  trulih  lađa, na  izložbi  zla  -    kosturi  tako  beli. Mračnih  anđela  zov  u  ponor  odvlači bratstvo  sudbine  okrutne  -  jer  svak  zna  da pogrešan  izbor  nešto  je  što  privlači. Glas  skakavaca  čuje  se  kroz  roj  gusti, dok  plamna  zvona  zamru  od  tuge  tek  kad crveni  mesec  -  spaljeni  svet  napusti.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć D O M      E Š E R O V I H      P E T L J I Masakri   Kožnog   lica   u   snu   Dilana   Doga. Zloduh   agresije   uz   zelenog   grožđa   ukus. Ognjište   koje   čeka   crni   eukaliptus, čar   sinestezije   i   jecaj   prognanog   boga. Nebo   u   sedam   boja,  stiže   dažd   sa   nebesa. Grifon   i   Levijatan,  likovi   jezuita, portal   u   nepoznato,  praznina   što   nas   guta  - prizor   iza   zavese   pozorišta   čudesa. Prolazak   kroz   magični   dom   Ešerovih   petlji. Tama   kad   prekrije   hol   izložbom   crnih   ruža, mutno   zeleno   piće   sred   zatrovanih   duša. Ples   srebrnih   muva   na   izgužvanoj   postelji, bledi   Mondrijanov   lik   jezika   pomodrelog  - eho   apokalipse   u   središtu   vrtloga.