M I L A N      D R A Š K O V I Ć
U      T A M I
              Edgaru   Alanu    Pou
Tmina  je  u  mojoj  duši.
Svi  tonovi  tame.
Čemer  i  tmuša.
( tu  sunca  ne  sijaju! )
Rođen  za  izgnanstvo
( demonsko  seme! )
nosim  stigmu
muškarca  što  voleo  je
ponoćnu  gospu.
( nauk  za  uklete! )
Kao  stranac
u  stranoj  zemlji
lutam.
Zavesa  se  lagano
spušta.
Svi  moji  gresi
znam
biće  upamćeni.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

M I L A N      D R A Š K O V I Ć N O Ć      I S K U Š E N J A Tad   kad   mrtvi  se  vrate  kroz   baršunastu  tamu, sazri  među  senkama  pod   čarobnjačkom   rukom. Vilin   konjic  nad   rekom,  čaplja  nad   krajolikom  - mrak   zgodan   za  priznanje  u  zabranjenom   hramu. Gradovi  nadrealni,  hermafrodit  na  tronu, od   plamena  stvorenja  da  i  nebesa  gore, sred   začaranog   vrta  statue  što  govore  - donoseći  katarzu  u  samotnom   paviljonu. U   osmehu  neznanca,  zaborav  iza  senke. Razjapljene  čeljusti  delte  mrtvih   puteva, terasa  sva  u  krvi  posle  plesa  noževa. Noć  iskušenja  kad   si  zagledan  u  dno  reke, snevajuć'   sklad  od   tame.  Sa  druge  strane  zida  - aleja  spomenika,  cveća  grobljanskog   zadah.
Прикажи све
M I L A N      D R A Š K O V I Ć D O M      E Š E R O V I H      P E T L J I Masakri   Kožnog   lica   u   snu   Dilana   Doga. Zloduh   agresije   uz   zelenog   grožđa   ukus. Ognjište   koje   čeka   crni   eukaliptus, čar   sinestezije   i   jecaj   prognanog   boga. Nebo   u   sedam   boja,  stiže   dažd   sa   nebesa. Grifon   i   Levijatan,  likovi   jezuita, portal   u   nepoznato,  praznina   što   nas   guta  - prizor   iza   zavese   pozorišta   čudesa. Prolazak   kroz   magični   dom   Ešerovih   petlji. Tama   kad   prekrije   hol   izložbom   crnih   ruža, mutno   zeleno   piće   sred   zatrovanih   duša. Ples   srebrnih   muva   na   izgužvanoj   postelji, bledi   Mondrijanov   lik   jezika   pomodrelog  - eho   apokalipse   u   središtu   vrtloga.
Прикажи све
M I L A N      D R A Š K O V I Ć P O D      C R N I M      S U N C E M Crni  svod   što  pritiska,  creva  puna  cementa i  tamne  senke  noći.  Grad  od  zelenog   leda, neke  druge  obale,  kameleonov   pogled očiju  crvenkastih  agenta  donjeg   sveta. Usred   pseudoigre  -  sedam   pozdrava  vetra. Svod  preliven  purpurom,  svet  spojen  sa  ponorom u  plesu  angelusa  pred   poslednjim   prozorom, zrcalo  za  drugi  svet  prolaskom   crne  vatre. Lagano  ističe  sluz   hitinskom  omotaču. Natrag  u  iskušenja  gnojavih  obećanja, pejzaž   pod   crnim   suncem   poznatog  okruženja. Krupnu  žutu  naranču  dade  na  dar   Fu   Manču. Čudesno  putovanje  tragom   zlatnog   preseka, Ištarina  kapija  i  nijanse  meseca.
Прикажи све